Oglasi

Mediji i izbjeglice: Dobrodošla je i svaka suza

To je ta slika koja prodaje cijeli blok vijesti, prodaje novinarski dan.
Da li su prilozi o lošem tretmanu izbjeglica pokušaj da se ukalja ugled države kroz koje prolaze?Getty

Piše: Maja Blaževska Evrosimoska

Poslednjih nekoliko nedelja kao pasivni konzument vesti gledam problem izbeglica, očajnika, u aktuelnom medijskom i virtualnom svetu kao jedan fino spakovan medijski spektakl.

Nažalost, rekla bih, pomišljajući kako sam u Skoplju, dok se drama sa izbeglicama dešava na svega 160 kilometara, u Gevgeliji, ali i u celoj zemlji proteklih nekoliko meseci.

Izbeglice su već mesecima glavna vest. Oni i njihov pohod na Evropu.

U fokusu izveštavanja su izbeglički kampovi, rute, njihovi pokušaji da pređu velike vodene površine da bi taknuli evropsko tlo.

O stradalim izbeglicama na prugama i u brodolomima izveštava se statistički, tu su samo različite cifre koje se ponavljaju na početku priloga.

Dobrodošla je i svaka suza - dečja posebno, ukoliko je priča da se dete odvojilo od roditelja.

To je ta slika koja prodaje celi blok vesti, prodaje novinarski dan.

Razlozi ovog tektonskog premeštanja stanovništva u vestima postaju drugostepeni.

Sve je manje informacija o situaciji na ratištima, ko s kime ratuje - da li na fragilnim tačkama sveta danas ima okršaja? Da li ima pokušaja građenja mira? 

O kršenju primirja se izveštava kao o vesti u nizu, ali i ne mora svaki dan. Pa ako se o Donjecku izveštava na nedelju dana - nije li to isto? Nije li to isti krug vesti - tamo negde ponovo napad, odgovor napadu, žrtve?

Samo da je briga tuđa

Pre neki dan, prijatelj iz Nemačke na Facebooku piše kako je jedna nemačka televizija počela vesti sa prilogom iz Gevgelije u kojem se kritikuje odnos policajaca prema izbeglicama.

On pita: „Ako je zemlja kao Nemačka opterećena izbeglicama, zašto to isto ne sme reći Makedonija? Zašto izbeglice koje imaju dovoljno novca ne idu na Zapad avionom, da ne bi jedna mala zemlja stradala od njihove navale?“

Tako medijska tema postaje imidž države kroz koje prolaze izbeglice. Pa je lakše nemačkoj televiziji napraviti priču iz Skoplja, nego šta Nemačka radi po tom pitanju.

Ovde je na društvenim mrežama postojala snažna debata: da li su prilozi o lošem tretmanu izbeglica pokušaj da se ukalja ugled države kroz koje prolaze?

No, sa druge strane: postoji li kriza novinarstva kao profesije - svi ovi pokušaji da se zataškaju primeri loših postupanja prema izbeglicama u matičnim državama novinara? Nije li javni interes insistiranje na priči o nedostatku odgovarajuće pomoći?

Više vijesti, manje informacija

Sve je više vesti o strahu od izbeglica tamo gde prolaze. O mađarskom građenju ograde informiše se kao o zanimljivosti - iz rubrike ''verovali ili ne''.

Više je vesti o strahovima država prema kojim izbeglice idu. Niko ne strahuje šta se dešava tamo odakle beže. Sve je veća hladnokrvnost javnosti, sve manje empatije.

Sve manje rešenja kako da se stišaju aktuelni ratovi, pomogne zemljama u siromaštvu.

Sve manje se pominju Evropa ili Amerika kao rešenje problema, a bili bi za istim pregovaračkim stolom kada bi se neko od primirja dogovaralo.

Nema izjave o „zabrinutosti“ i „sreće“ njihovih predstavnika o mogućem rešenju krize. Nema forsiranja novinarske priče o odgovornosti - kako je krenuo ovaj nesretni krug.

Letnji period u novinarstvu nazivamo ''period kiselih krastavaca''. Misli se da je sve tema u situaciji kada teme nema. Ali, ovog leta nikako nije bila takva sezona.

Više je to period kiselog okusa u ustima i kiselog odraza stvarnosti kroz medijsko ogledalo.

Izvor: Al Jazeera 

Oglasi

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.