Oglasi

Kako ubija srbijanska 'Služba'

Problem Srbije nije političke, već kriminogene prirode i zato se neće i ne može riješiti izborima koje organiziraju aktuelni vlastodršci.
Dug je spisak brojnih, a nerazjašnjenih zločina za koje svi znaju, piše autorEPA - Ilustracija

Prošle nedelje je, svečanim skupom kome je prisustvovao i predsednik države, u Srbiji obeležena 120-ta godišnjica postojanja Službi državnih bezbednosti. "Služba" je, tvrde mnogi, odeljenje za likvidaciju političkih protivnika i neprijatelja svih vrsta, formirana još u vreme komunizma, kada su kriminalci i pljačkaši banaka po Evropi, poput Arkana i sličnih, dobili legitimacije Državne bezbednosti sa zadatkom da likvidiraju jugoslovensku političku emigraciju.

U ratnom požaru u Jugoslaviji, koji su etno-sukobima zapalili Slobodan Milošević i Franjo Tuđman, "žestoki" momci DB-a dobili su nove uloge. Postali su vođe paravojnih i parapolicijskih jedinica, uglavnom sastavljenih od fudbalskih navijača popularnih klubova, da bi svojim akcijama i pljačkama raspirivali međunacionalne sukobe i mržnju tamo gde ih još nije bilo.

Posle Dejtonskog sporazuma, "Služba" je svoje saradnike, za naročite zasluge u ratu i mnogim likvidacijama, nagrađivala tako što im je dozvolila da u miru stiču "građanski" identitet, preuzimajući i praktično privatizujući poznate beogradske male klubove, od Obilića i Zvezdare, do Železnika i Bežanije. Oni su, uz pomoć "Službe", svog moćnog zaštitnika, te klubove vrlo brzo dovodili do nivoa prve lige, čak i do titule šampiona države.

Likvidirani su svi koji su 'smetali'

Samo se u "Službi" zna ko je i zašto likvidirao sve njih u trenucima najvećih fudbalskih uspeha. Ubijeni su kao predsednici Željko Ražnatović Arkan, Jusuf - Jusa Bulić, Zoran Šijan, Branislav Trojanović Trojke, Sredoje Šljukić, Miodrag Trlajić i Goran Mijatović. Fudbalsko podzemlje, koje i danas upravlja fudbalom, krije i tajnu ubistva Branka Bulatovića, generalnog sekretara Fudnalskog saveza Srbije, i to usred bela dana na Terazijama u Beogradu.

Nerazjašnjena ubistva u fudbalu su, međutim, marginalna stvar, koja interesuje samo rodbinu i prijatelje ubijenih, u odnosu na likvidacije koje su specijalci "Službe" obavili na javnoj i političkoj sceni Srbije. Evo bilansa samo nekih, od brojnih njihovih zločina za koje svi znaju:

- Uskoro će pune tri decenije od kako je ubijen Radojica Nikčević, direktor Stambene zadruge Šumadija i, kao jedan od bogatijih ljudi toga doba, predsednik Košarkaškog kluba Partizan u vreme osvajanja Kupa šampiona 1992. godine. Ubijen je 7. oktobra 1993. godine. Parkirao je "Mercedes" i krenuo prema zgradi Šumadije na Senjaku. Usput je sreo dva mladića obučena u radničke kombinezone. Jedan od njih se okrenuo i pucao u glavu Nikčevića. Istraga nije dala nikakve rezultate, a beogradska policija ćuti kao zaliven skoro tri decenije.

- Novinarka Dada Vujasinović nađena je mrtva u svom stanu 9. aprila 1994. godine. Bila je objektivni izveštač sa bojišta na kojima službena Srbija nije ratovala, a postala je poznata i po istraživačkim tekstovima o organizovanom kriminalu. Godinama već Nezabisno udruženje novinara Srbije uzalud dokazuje da su istražni organi napravili niz propusta koji dokazuju da se Dada nije ubila, kako glasi zvanična verzija istrage.

Brutalno strijeljanje Ivana Stambolića

- Šef policije Radovan Stojčić Badža, blizak prijatelj nekadašnjeg načelnika DB-a Jovice Stanišića, ubijen je 10. aprila 1997. godine u beogradskom restoranu "Mama-mia". Vlast je saopštila da je Stojčić likvidiran u cilju destabilizacije zemlje od obaveštajnih službi iz inostranstva. Mnogo godina kasnije Branko Đurić, bivši šef policije Beograda, izjavljuje: "Badžu su ubile cigarete", aludirajući na sukob u podzemlju oko šverca cigareta.

- Zoran Todorović Kundak, direktor Beopetrola, generalni sekretar Jugoslovenske udružene levice i blizak prijatelj bračnog para Milošević – Marković, ubijen je 24. oktobra 1997. godine ispred direkcije Beopetrola na Novom Beogradu. Prišao mu je neki mladić i ispalio u njega dva kratka rafala. Vlast je prvi put pomenula političku pozadinu ubistva. Istraga, ako je uopšte i vođena, nije dala nikakve rezultate.

- Novinar Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. godine sa 17 metaka u prolazu ka zgradi u kojoj je stanovao. Dvadeset godina kasnije Specijalni sud u Beogradu osudio je na ukupno 100 godina robije rukovodioce i pripadnike DB-a Radeta Markovića, Milana Radonjića, Ratka Romića i Miroslava Kuraka, koji je u bekstvu. Tako je zvanično potvrđeno da "Služba" ima odeljenje za likvidacije.

- Trećeg oktobra 1999. godine na Ibarskoj magistrali, u pokušaju atentata na Vuka Draškovića, lidera Srpskog pokreta obnove, ubijeni su njegovi saradnici Veselin Bošković, Zvonko Osmanlić, Vučko Rakočević i Dragan Vučurović. Tadašnji načelnik "Službe" Rade Marković, osuđen je na maksimalnu vremensku kaznu.

- Direktor JAT-a Živorad - Žika Petrović likvidiran je ispred zgrade u kojoj je stanovao. Parkirao je auto i izašao kad su mu prišla dvojica napadača i ispalila četiri metka u glavu i leđa. Tadašnji ministar pravde Dragoljub Janković izjavljuje: "Reč je o specifičnoj vrsti državnog terorizma, koji se uvozi iz inostranstva." No, gotovo svi znaju da je Petrović ubijen kao čuvar tajni o iznetom novcu iz zemlje za vreme vladavine Slobodana Miloševića.

Vrhunac je ubistvo Zorana Đinđića

- Prvi politički protivnik vlasti koga je likvidirala "Služba" bio je Ivan Stambolić, 25. avgusta 2000. godine. Jedinica za specijalne operacije "Službe" kidnapovala je bivšeg predsednika Srbije u Beogradu i streljala ga na Fruškoj gori, po nalogu Slobodana Miloševića, kako je navedeno u pravosnažnoj sudskoj presudi 2007. godine.

- Vrhunac bezumne zloupotrebe "Službe" dogodio se 12. marta 2003. godine, kada su njeni specijalci, pod komandom Milorada Ulemeka Legije, ubili Zorana Đinđića, prvog demokratski izabranog premijera Srbije. Time je ubijena srpska demokratija u začetku, čime je trasiran put za povratak na vlast onih koji su ratnih devedesetih kriminalizovali i privatizovali jednu od važnijih institucija bezbednosti u svakoj državi.

Tako je nereformisana komunistička organizacija, koja se na početku zvala OZNA (koja sve dozna), potom UDBA (naša sudba), pa DB, a na kraju Bezbednosno informativna agencija, pretvorena danas u štit i mač aktuelne vlasti. Problem Srbije, dakle, nije političke, već kriminogene prirode i zato se neće i ne može rešiti izborima koje organizuju aktuelni vlastodršci.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.