Piše: Natalia Žaba
Od 2. do 31. jula Poljska pojačava kontrole na granici sa EU komšijama, te privremeno zatvara male prelaze na granici sa Rusijom, Ukrajinom i Belorusijom, što revoltira istočne komšije.
Jedan od najpoznatijih poljskih reportera, Rišard Kapušćinjski prilikom putovanja kroz Rusiju, još osamdesetih godina, napisao je sledeću rečenicu: „Granica je stres, možda čak i strah (retko kad oslobođenje). Granica nosi neko krajnje značenje, poruku da vrata mogu da se zalupe zauvek”.
Slična poruka izgleda, stigla je ukrajinskim komšijama, čim je Poljska blokirala mogućnost kretanja za Ukrajince bez pasoša i vize, koji je dozvoljen sporazumom iz 2009. godine.
Poljska zatvara granice
Od prvog jula, zbog bezbednosnih razloga, kontrola na granicama sa komšijama iz EU je pojačana, dok mali granični prelazi nisu više prohodni za osobe koje nemaju poljsku vizu. Inače, Poljska je od 2009. godine uvela specijalni zakon za građane Ukrajine, koji žive na samom prigraničnom pojasu da mogu uz specijalnu dozvolu, a bez vize da putuju u Poljsku i da se zadrže do 90 dana. Trenutno zbog bezbedosnih razloga dozvole ne važe, a Ukrajinci su na prelazima u Hrebennem počeli da blokiraju put.
Za njih stvar nije uopšte za igru, jer mnoge komšije dolaze u Poljsku u kupovinu, jer su cene znatno niže. Tako zarađuju svoje mesečne prihode.
Iako se samit NATO-a završava već 9. jula, odluka o pojačanoj kontroli granica važi do kraja jula, zbog, kako kažu vlasti, Svetskih dana omladine koji se održavaju u Poljskoj od 20. do 25. jula.
Poljski lokalni mediji prenose da su neki Poljaci zbog blokada morali da se vrate u Poljsku. Na društvenim mrežama pojavile su se informacije da je zbog nesporazuma izbilo i par manjih tuča. Ugovor o tzv. malom pograničnom saobraćaju je trebao da bude primer uspešne tranformacije Poljske, te znak za Ukrajinu da za slične promene postoje šanse i za njih.
Bezbednost je jako važna, ipak, nekako je teško zamisliti da neki tamo Serjoža ili Ivan trče sa svojom kartom, dozvolom za kretanje na pograničnom pojasu sa bombom u Varšavu, jer eto, ne vole Obamu. Isto je teško zamisliti da ISIL odjednom uz dokumenta, koje Poljska izdaje Ukrajincima, koji žive na granici, i mahom odlično govore poljski, upada na Dane omladine i seje teror među klincima.
Zbog toga, na granice će stići i stiže pojačanje od 13.000 ljudi, a jugozapadnu stranu Poljske će čuvati i pokretne granične kontrole.
Mi, koji smo danas slobodni, lako smo zaboravili koju poruku šalje zatvorena granica. Nemoć prolaska, isključenje iz saobraćaja.
Zaborav je lak
Zaboravili smo na osećaj pokore i poniženja koji donosi gest zatvaranja mogućnosti prelaska. I ne mora da se stavlja nikakva žica.
Sama činjenjica da, eto, odjednom nemaš pravo slobodnog kretanja, stvara osećaj tenzije, neretko i mržnje.
I sama spadam u tu grupu nezahvalnih. Pre neki dan, putujući kolima kroz Slovačku i Češku promašila sam trenutak završetka jedne i prolaska u drugu zemlju. Nije mala stvar, a može i da košta nešto više nego trenutke zbunjenosti, jer Česi, zna se, mnogo su strogi po pitanju vinjeta i Poljaka, koji često izbegavaju da plate za iste.
Malo ljuta na ceo svet (žurim se), stala sam na nekoj pumpi usred autoputa i pitam zaposlene – „Jel ovo Češka ili Slovačka”, trebaju mi vinjete. Žene na kasi su prevrnule očima, pitale koje vinjete trebaju. Više me nije bio strah od policije.
– Poláci, Poláci, na shledanou! – (Eh, Poljaci, Poljaci, doviđenja) smejale su se kasirke, pa i ja sa njima.
Shvatila sam u trenutku koliko je to divan osećaj, kad zaista nisi siguran gde se tačno nalaziš isključivo zbog toga što promašiš znak, a o granici te ne podsećaju više ni uniforme, ni dokumenta, već ljubazne kasirke na nekoj pumpi na češkom autoputu.
Kolika je sreća kad zaboraviš na taj stres zbog granične kontrole, koji svi mi, nažalost čuvamo kao maltene genetski zapis prošlih, sadašnjih, a možda i nažalost budućih vremena.
Izvor: Al Jazeera