Navikli smo u Njuzu da čitaoci više ne čitaju same vesti, nego samo naslove. Jednostavno, toliko stvari se čoveku desi svakog dana i toliko informacija primiš da moraš nekako da filtriraš tu reku podataka, a i, brate mili, nema se vremena. Navikli smo i da neko ko je ranije stalno čitao Njuz više uopšte ne prati zbog prezasićenja. To je skroz normalno. Zapravo, kada bismo znali da nas neki čitalac prati bez prestanka od početka do danas, hteli bismo i mi da znamo ime te osobe, da bismo mogli da tražimo sudsku zabranu prilaska.
Navikli smo i da se retko kad pominjemo u medijima. Davno je prošlo to vreme kada smo bili neka atrakcija i kada smo bili zanimljivi, jer radimo nešto neuobičajeno i nesvakidašnje – izmišljamo vesti, a to ni ne krijemo. To je sasvim normalno, jer ne možeš biti zanimljiv svima i stalno. Uostalom, pogledajte samo, na primer, fidžet spinere, koliko još juče smo hteli da batalimo sve druge aktivnosti i posvetimo im se u potpunosti, a već danas se niko ni ne seća šta to beše.
Zbog svega navedenog, nije da nismo bili iznenađeni kada smo pre nedelju dana završili u medijima, i to – ni manje, ni više – nego zahvaljujući premijerki Srbije Ani Brnabić, koja je pohvalila Njuzovu “foru” na svoj račun, želeći valjda da pokaže kako, eto, i ona ima smisao za humor i kako je jedna od nas, mali čovek koji se samo trudi da pregura dan na što bezbolniji način.
Dobro je smejati se na svoj račun, a ovo je ozbiljno dobra fora @njuznet Kritika sa puno duha https://t.co/9jhxe2DpSi
— Ana Brnabic (@anabrnabic) August 27, 2017
Umesto da analiziramo sada zašto je premijerka baš na ovu našu vest reagovala sa “lol, baš ste šašavi”, parafraziram, mislio sam da bi bilo zanimljivo napraviti mali pregled svih njihovih vesti iz prethodnih par meseci. Jer, kao što rekoh, toliko se toliko toga desi da ne uspemo ni da registrujemo neke stvari. Pa, evo da probamo.
Lol, e jes’ lud ovaj Palma
Dva naša najveća kluba, koji se u mnogo čemu ne slažu, složila su se u jednoj stvari, a to je da u svojim zvaničnim saopštenjima obožavaju predsednika. To je prilično smešno, složićete se. Ili, evo, recimo Dragan Marković Palma, u video klipu koji je iskrsnuo na Fejsbuku, svojim siromašnijim sugrađanima deli pare i poslove po odokativnom sistemu – evo vama, gospođo, 3.000 dinara; evo vama za sina posao; evo vama, gospodine, ova polutka… Pa to ne može da se izmisli, a niko iz Vlade nije prokomentarisao sa “lol, e jes’ lud ovaj Palma…”, parafraziram.
Ili, eto, Aleksandar Vulin predlaže – ne insistira – na kačenju predsednikove slike u sve vojne objekte (ovde je, naravno, najbolja fora to što je Vulin ministar odbrane). Ili, ako se sećate, a sad je skoro bilo, kad smo povukli svo osoblje iz Ambasade u Makedoniji i posle ga vratili a da niko ne zna šta se, zapravo, desilo. Ili ono kad je predsednik Aleksandar Vučić, povodom dolaska Ikee u Srbiju, napisao čitav manifest o tome kako će nam prodavnica nameštaja promeniti mentalitet.
Ili kako je pre toga pozvao sve opozicione političke stranke u Srbiji na unutrašnji dijalog, dok im u isto vreme blokira pristup svim relevantnim medijima. E, a ono kad je za zaštitnika građana postavljen tip koji je jedva završio fakultet? To je bio prilično dobar fazon. Ili to što nam MIG-ovi od Rusije još uvek nisu stigli? Mada, istina da oldtajmerima cena raste kako godine prolaze.
Ne, ne, ipak mislim da je najbolja fora ono kad nam je bruto domaći proizvod odbio poslušnost i pao na 1,6 posto, umesto predsednički obećanih dva, 2,5, pa i tri posto do kraja godine, možda i četiri posto. Mada nije bila loša ni ona fora sa fontanom na Slaviji, koju smo dobili u zamenu za par miliona eura a da je nismo ni tražili.
Super fore prošle neopaženo
A ono kada su štrajkači u Fijatu bili optuženi da direktno rade protiv zemlje time što neće da rade kod privatnika za male plate. Pazite, ta forica ima nekoliko slojeva. Nije bilo loše ni ono kada je sama premijerka morala da se pravda ruskom ambasadoru da nije rekla to što je baš rekla da će Srbija između Rusije i Evropske unije izabrati EU, iako smo svi već pročitali šta je rekla.
A šta fali fori sa podizanjem jarbola od 120 metara sa džinovskom srpskom trobojkom na Kalemegdanu? Ili ono kada je omladina Srpske napredne stranke htela da iznenadi predsednika na njegovom radnom mestu, ali je on ipak probudio ranije i iznenadio njih? A sećate se kada je predsednik skoro mesec dana, bez nekog posebnog razloga, sakrivao od javnosti koga će postaviti na premijersko mesto? Ali je zato, kao pravi maher dobrih fazona, bez neke posebne najave postavio osramoćenog bivšeg ministra Bratislava Gašića na mesto direktora Bezbednosn-informativne agencije. Dobro, ta fora je na naš račun, kapiram.
Suptilno dobar fazon je bio i onaj kada je predsednik rekao još u maju da Siniša Mali više neće biti gradonačelnik Beograda, pa ipak, evo njega na tom mestu i dalje u septembru. Ipak, ne smemo zaboraviti ni dva spektakla od fazona sa dvostrukom inauguracijom predsednika Vučića – lepo je pobediti na izborima, ali dvaput je dvaput.
Zakletva je položena ne samo na Ustavu, nego i na Miroslavljevom Jevanđelju, koje je za tu priliku bilo na silu izvučeno iz muzeja. Jer, zakletva je ok, ali dve knjige su dve knjige. A kad smo već kod izbora, da li smo zaboravili koliko je fora i forica tu bilo za vreme kampanje – od tvrdnji da je iznajmljivanje aviona za snimanje spota koštalo od 200 do 400 evra, do gostovanja sa mamom i tatom na televiziji. Ma ludnica od humoristike i komedijašenja.
Ali, eto, nekako su sve ove super fore prošle neopaženo, sve do ove naše sa fikusom. No dobro, kažem već, navikli smo se mi u Njuzu na svašta. Još nam ostaje da se i na ove naviknemo.
Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
Izvor: Al Jazeera