Srpski profesionalni fudbal je, zapravo, jedan veliki kazan, u kome ključaju najniže ljudske strasti, laži i prevare svih vrsta, a ispod kojeg vatru lože lopovi, prevaranti, pa i kriminalci.
Posle nedavnog takozvanog Večitog (sada lažnog) derbija, kojeg bi se postideli i seoski klubovi u nekadašnjoj ligi velike države, jedan od tih propalih velikana, trećeplasirani Partizan, igrao je na svom terenu pravi derbi sa drugoplasiranim Radničkim iz Niša, I to pred nekoliko stotina gledalaca, iako klupski obojeni mediji pišu da ih je bilo nekoliko hiljada. Nišlije su pobedile sa 1:0.
Par dana kasnije, umišljenim veličinama iz Partizana “meru je uzeo” i Voždovac, tako da mu je sada ugroženo i treće mesto, jer beži Čukaričkom samo jedan bod. Tako je, valjda, i najortodoksnijim pristalicama Partizana i Crvene zvezde postalo jasno da je u i oko tih nekadašnjih fudbalskih institucija sve laž i prevara.
Gdje su nestali ‘silni’ milioni
Nekadašnji samozvani otac nacije, književnik i političar Dobrica Ćosić, ovako je opisao potrebu Srba da lažu sebe i druge o svakome i svačemu: “Mi lažemo da bi varali sami sebe, da tešimo druge. Mi lažemo za oprost. Lažemo da bi se borili protiv straha, lažemo da bi skrivali svoj i nečiji drugi jad…”
Ljudi koji vode Zvezdu i Partizan lažu po svim ovim osnovama koje pominje Ćosić, ali važnije od toga je da su oni najbolja ilustracija one narodne izreke: “Ko laže, taj i krade.” Silne milione su ti ljudi strpali u svoje džepove koristeći u međunarodnoj trgovini igračima slavna imena svojih klubova, prodajući čak i fudbalsku decu iz podmlatka.
Profesionalni fudbal u Srbiji potonuo je do samog dna onog časa kada je uzurpator svega postojećeg u našoj zemlji, pa i fudbala, naravno, postavio svoga nekadašnjeg telohranitelja iz radikalnih dana na mesto predsednika Fudbalskog saveza Srbije. Uzurpator naših života, međutim, ide i dalje.
Prošle nedelje na mesto predsednika fantomske fudbalske organizacije, koja se, nećete verovati, zove Pokrajinski savez Kosova i Metohije, kralj našeg političkog, fudbalskog i svakog drugog života postavio je lice sa policijske poternice zbog ubistva Olivera Ivanovića, čuvenog nasilnika iz Mitrovice Milana Radoičića.
Postavlja se logično pitanje: Da li ljudi iz Evropske fudbalske asocijacije, a Srbija tamo ima Zorana Lakovića, jednog od direktora evropske kuće fudbala, znaju da srpski fudbal izborom u najuže rukovodstvo Fudbalskog saveza Srbije Milana Radoičića praktično vode ljudi iz polukriminalnih i kriminalnih struktura? Ko će zaštititi fudbalski sport u ovoj zemlji od kriminala ako neće UEFA?
A da se priključe građanima na protestima?
Došli smo do, što bi rekao jedan moj prijatelj, čistog ludila mozga. Ono što nije uspelo komandantu paravojske Slobodana Miloševića i kriminalcu Željku Ražnatoviću Arkanu devedesetih godina prošlog veka, uspelo je njegovim naslednicima. Potpuno su ovladali srpskim profesionalnim fudbalom.
Posle Crvene zvezde i Partizana, i Fudbalski savez Srbije pretvoren je u parapolitičku i kriminalnu organizaciju sa jedinim ciljem – izvuči što veći profit iz najpopularnijeg sporta. Kancer kriminala metastazirao je na fudbalskim plućima Srbije.
Šta još treba da se dogodi da nekadašnji veliki asovi našeg fudbala koji učestvuju u ovoj izbornoj fudbalskoj kokezijadi shvate da učestvuju u najvećoj fudbalskoj laži svih vremena u Srbiji? Šta se treba dogoditi da shvate sa kim imaju posla i da se priključe građanima koji svake nedelje mirnim protestima širom Srbije traže da sa srpske političke scene ode nakaradna vlast u svemu, pa i u fudbalu?
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
Izvor: Al Jazeera