Piše: Željko Regoda
“Uhapšen hirurg zato što je tražio i primio 500 evra za operaciju”, “Ginekolog osumnjičen za primanje mita”, “Kardiolog napadnut jer je zahtevao novac od pacijenta…”
Fini neki ljudi, nema šta. Dok ne platiš, neće da leče. A i zašto bi? Čitav zapadni svet odavno funkcioniše upravo na takav način. Ako imaš da platiš, nema problema, ali ako nemaš – umri. E sad, što mi nismo na Zapadu, nego na Istoku i što neki među nama još imaju izliv socijalizma u mozak, to je druga stvar. Naš problem.
Ali nije muka samo ta mitologija kao pravac u medicini. Šta tek reći za naslove tipa: “Posle operacije slepog creva, žena umrla od sepse!” Ili recimo, “Pedijatar prepisao detetu pogrešnu terapiju”, “Godinama lečena od pogrešne bolesti…” Nažalost, nijedan od tih naslova nije izmišljen, svi su objavljivani, možda i više puta poslednjih godina.
Već izvesno vreme gledamo kako nam se zdravstvo polako, ali sigurno urušava i kako sve dublje tonemo u potpuno beznađe. Na nekadašnje vrhunske medicinske stručnjake kojima smo se ponosili i koje smo izvozili svuda po svetu, ostala je samo bleda uspomena. Utisak je da smo izvezli sve koji su nešto vredeli.
Ove novije generacije lekara uglavnom se ne razumeju mnogo u svoj posao. Čast izuzecima kojih, nažalost, ima malo, ali tako nam je. To se možda još ne oseća, jer je još preostalo “stare garde”, koja ipak nešto zna i ume, ali kad jednom i oni odu, kukala nam majka.
Tek će biti sunovrat
“Blago tebi”, rekoh nedavno jednom našem vrsnom radiologu, 40-godišnjaku koji još uvek nije otišao “preko” iz samo njemu znanih razloga. “Tebi koji god lekar da zatreba – ili ti je kum ili si ti njemu kum, ili ti je dobar drug ili kolega s fakulteta, sve generacija. Nema šta da brineš. Šta god da ti bude, obezbeđen si.”
“Da, ali ima tu jedna opasna stvar”, kaže on. “Svi odlazimo u penziju u isto vreme, a ovi koji će da nas naslede nemaju pojma! Tek će onda da nastane sunovrat.”
“Ih, nemaju pojma, nemoguće da baš svi ne znaju, valjda su i oni naučili nešto, pa isti ste fakultet studirali. Možda im samo treba malo više iskustva”, nastavljam ja, mada i sam nisam baš ubeđen da je tako.
“Ma šta ti je, čoveče, nemaju veze s mozgom. Postavljaju dijagnoze pomoću interneta, pa tako prepisuju i terapije. Ne znaju koji lek čemu služi i čime se šta leči…”
E, ovo sad baš zvuči malo pretenciozno. Ispada da je njegova generacija poslednja koja nešto zna, a ovi mlađi ništa. Ali plaši me i uznemirava to što poznajem čoveka i što znam da ništa ne priča napamet.
Kardiolog ne zna šta da prepiše
Setio sam se tih njegovih reči samo pet dana kasnije, kada sam sada već pokojnu majku odveo kod kardiologa. Uđosmo zajedno unutra kod jedne sredovečne lekarke koju bije glas da je odlična, pa se pregledi kod nje zakazuju i po mesec ili čak dva unapred. Smo što smo seli i započeli razgovor, otvoriše se vrata i unutra uđe njen mlađi kolega, takođe kardiolog iz susedne kancelarije, sa nekim nalazima u ruci.
“Ej, vidi ovo molim te, šta da radim? Šta da joj prepišem?”, pita našu lekarku, a ona baci pogled na one papire, pa mu reče nešto što ne umem da ponovim, ali da najpre obavezno pošalje pacijenta na EKG, pa da onda donese rezultat i dođe po savet.
“Jesi li zapamtio sve?”, pita ga ona, a on reče da jeste, žurno izađe i vrati se u svoju kancelariju, gde ga za stolom, s punim poverenjem, čeka nesrećni pacijent.
Ja i majka se zabezknuto pogledasmo, a ona ne izdrža nego reče naglas:
“Uh, dobro je što ja nisam dopala kod ovog doktora, gde ovog nađoste? Mora da je nov, pa se još navikava.”
“Ma kakvi nov”, odgovara lekarka. “Bar da je nov. Kako li je dobio diplomu, uopšte mi nije jasno, ali nije jedini, ima ih još takvih…”
Sve master do mastera
Blago nama sa takvim stručnjacima. Eto šta dobismo od usklađivanja našeg sistema obrazovanja sa Bolonjskom deklaracijom. Sve se srozalo do besvesti. Niko ništa ne zna, a sve master do mastera.
Menadžera svih profila imamo ko ‘ladne vode, ali kome zatreba lekar, taj ga je ugasio. Izgleda da nam ne preostaje ništa nego da se i sami oslonimo na internet.
“Izguglamo” tamo šta nam je, konsultujemo neki forum, vidimo tamo ko šta smatra, šta se preporučuje od lekova i gotova stvar. Kad mogu mladi lekari, što ne bismo i mi…
Izvor: Al Jazeera