Oglasi

Danas, punoljetni list koji neće u striptiz bar

'Danas' nikad nije 'igrao za raju', pa će i dalje ostati isti, što će mu vjerovatno biti otežavajuća okolnost.
Danas je opstao 18 godina zagovarajući sve ono što je bilo takoreći nekomercijalno, piše PetrovićAl Jazeera

Piše: Dragoljub Petrović

Zašto baš Zoran Kesić da dobije nagradu za novinarsku hrabrost, analitičko i istraživačko novinarstvo? Pa ljudi, Zoran Kesić nije novinar! - hejtovala je beogradska čaršija, sklona piću, hejtiću, pomalo i Vučiću, kada je prošle nedelje dnevni list Danas, povodom osamnaestog rođendana, odlučio da svoje godišnje novinarsko priznanje “Stanislav Staša Marinković” dodeli Zoranu Kesiću, voditelju i jednom od autora emisije “24 minuta” koja se emituje na Televiziji B92.

Kao onomad, 1999. godine, kada je zloglasni ministar za informisanje srpske Vlade Aleksandar Vučić zatvarao dnevni list Danas, zato što je pisao ono što premijer Srbije Aleksandar Vučić danas priča, tako je i ovog puta Danas odlučio da malo zatalasa većinsku srpsku javnost, vazda sklonu da svoje najbolje primerke “mrzi ko Nemce”. A najgore primerke tapše po ramenu.

Kesić je, kako piše na diplomi koja mu je uručena 9. juna, na dan izlaska prvog broja dnevnog lista Danas, ovo priznanje zaslužio zbog “beskompromisne satirične kritike vlasti i solidarnosti sa kolegama”. Tačka. Ja tu ne bih ništa dir'o – što bi rekao Čolić Zdravko.

“Kesić kompenzuje trenutne nedostatke srpskog novinarstva”, rekao je glavni urednik Danasa, Zoran Panović obrazlažući odluku žirija, misleći na pomalo besmislenu situaciju – da jedna satirična emisija danas u Srbiji znači više za novinarstvo od celokupnog korpusa onih koji se besomučno bave novinarstvom kao obaveznom rekreativnom nastavom.

Nekomercijalno i 'nepametno'

“24 minuta sa Zoranom Kesićem” jeste trenutno najbolja informativna emisija u Srbiji, koja, moguće, malko vuče na sprdačinu, pa zašto onda to ne “priznati” jednom novinarskom nagradom koju dodeljuje jedini srpski list koji na naslovnoj strani, a ni unutar, za 18 godina nije imao nijedan afirmativan tekst o rijalitijima, Ratku Mladiću, Radovanu Karadžiću, Legiji, Arkanu, Vidovitoj Zorki i Maci Diskreciji.

I tu bi trebalo da bude tačka. Da se onaj Panović nije setio kako su slična hejterska mudrovanja bila u opticaju kada je pre koju godinu istu nagradu dobio Danasov kolumnista Svetislav Basara. “Ljudi, pa Basara nije novinar!” - setili su se tada oni na slovo H.

A onda se Basara setio da kod njega u Bajinoj Bašti ionako smatraju da su novinar i književnik – isto.

Danasovu nagradu “Stanislav Staša Marinković” prethodne godine primio je i Muharem Bazdulj, a pretprošle Viktor Ivančić. Jedne godine laureat je bio i počasni građanin Sarajeva, Petar Luković.

Takav vam je taj Danas, beogradski dnevnik koji je opstao 18 godina zagovarajući sve ono što je bilo takoreći nekomercijalno, a u većini situacija i nepametno – pisali su o ratnim zločinima, kada se u Srbiji smatralo da su se “time bavili” samo “oni sa druge strane”; o Slobodanu Miloševiću, ali ne kao o “dečaku sa zlatom lipe u kosi”; naposletku i o Vučiću, ali ne kao o “lideru demokratskih promena”.

Za razliku od srpske medijske menažerije čije je vlasništvo najčešće izgubljeno u crnoj rupi na liniji:politika – tajkuni – NN lica, vlasnici Danasa su bili i ostali novinari. Oni koji su 1997. napustili tadašanju Našu Borbu, list nastao iz čuvene Borbe, nezadovoljni egzotočnim vlasnikom koji se, osim izdavaštvom, bavio i raznoraznim drugim poslovima, poput izvoza pod sankcijama.

U vreme Miloševićevog i Šešeljevog Zakona o informisanju, koji je revnosno sprovodio Vučić, Danas je, uz Ćuruvijin Dnevni telegraf i Glas javnosti, bio najkažnjavaniji list, pa nije ni čudo da se 13 godina kasnije Vučić pojavio u poseti redakciji Danasa, kao prvi potpredsednik Vlade, valjda želeći da time simboličku naznači kako je u pitanju neki novi čovek. Baš u to vreme izašla je i knjiga prvog glavnog urednika Danasa i potonjeg ambasadora Srbije u Sarajevu, Grujice Spasovića, pod naslovom “Danas, uprkos njima”, čisto da ne ispadne da eventualni oproštaj nekih loših stvari, znači i zaborav.

Novinare Danasa smatrali su za “antisrbe”, ustaše, kao i popularne “balije”, čak i kada je taj list, poslednjih godina, pokušavao da se profiliše kao “tabloid za intelektualce” i postane nešto bliži širokoj publici.

Iako je laureat Kesić na proslavi Danasovog punoletstva rekao: “Još malo u vojsku, u stranku, pa da se zaposlite”, Danas sa punih 18 godina verovatno neće ništa menjati, iako punoletstvo u stvarnom životu ponekad znači legalno pristupanje raznim porocima.

Danas jeste punoletan, ali to ne znači da će odmah završiti u striptiz baru srpskog novinarstva, gde se tiraži nabijaju abnormalnim stvarima – po sistemu “svi smo naši, samo jaši”. Danas nikada nije “igrao za raju”, pa će i dalje ostati Danas, što će mu verovatno, kao i dosad, biti otežavajuća okolnost.

Izvor: Al Jazeera

Oglasi

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.