Oglasi

Da nije nasmrt kinjen, Peti oktobar bi bio punoljetan

Tog 6. oktobra napravio sam najpogrešniju moguću procjenu u karijeri, pomislio sam u oduševljenju da će Srbija stvarno postati normalna i dosadna zemlja.
EPA

"Ne znam šta bi moglo da bude. Mislim da je neki virus. Srećom je promašio mozak, potom i srce i završio u kolenu." Ove reči, kojima počinjem naoko (samo) ličnu priču o 5. oktobru 2000. godine, uputio mi je lekar-ortoped J, poznanik i prijatelj lista Danas, u kojem sam bio zamenik glavnog urednika.

Ime i prezime mu ni danas ne navodim. U to vreme, nažalost, možda i danas, zbog prepoznatljive "nesrpskosti" njegova nacionalna pripadnost bila prokažena. Baš kao i moja malenkost, koja je, uprkos "prihvatljivoj" nacionalnosti, imala još goru konotaciju – izdajnik i strani plaćenik.

A takve je epitete imalo još niz novinara, aktivista, opozicionara i partijskih lidera, protivnika režima Slobodana Miloševića i višemesečnih poteza vlasti usmerenih protiv njih, uz veličanje "pobede na Kosovu" i ubrzanog oporavka bombardovanjem porušene zmelje.

I još uz političko prikrivanje privrednog poraza usled razaranja privrede burazerskim privatizacijama, državno inspirisanom hiperinflacijom, višegodišnjim sankcijama. NATO bombardovanje je sve samo dotuklo. Ili "overilo", kako su kriminalni saradnici vlasti govorili za poslednji pucanj (obično u glavu) u već ustreljenu žrtvu, političkog protivnika, neposlušnog ili odmetnutog člana vladajuće partijsko- policijsko-obaveštajne Familije.

Nema doktora za 'izdajnike'

Doktor J. me je inače na ortopediju, gde mi je stavio gips na desno koleno, "dok ne vidimo šta je", primio tajno. Bez uputa. Dupli prekršaj "naređenja" tada potpedsednika Vlade Milovana Bojića, u to vreme člana Socijalističke partije Srbije, da u bolnice ne mogu "izdajnici" i takvi.

Bojić je, u međuvremenu, imao privatnu, valjda je još ima, "srčanu" kliniku "Ostrog". A kao član Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, sada je ponovo generalni direktor državne "srčane" klinike "Dedinje". Veoma se proslavio tokom bombardovanja na redovnim brifinzima za urednike medija u "triu" neverovatnih pretnji, čija su dva druga člana bila tada ministar informisanja Aleksandar Vučić i izvesni policijski pukovnik Čolić.

Uput za kliniku, pak, nisam dobio, jer su mi zdravstveni karton i lekar bili u ambulanti Borbe. Ali je tadašnji direktor Dušan Čukić zabranio da u zgradu, pa ni kod lekara, ne mogu oni koji sada rade u Našoj borbi, Danasu i tako – po "Čuletovom" spisku. Čukić se ratnih devedesetih "proslavio" na državnoj televiziji proratnim i anti-"izdajničkim" komentarima, zbog čega je, očito, zaslužio da sada bude predsednik SUBNOR-a (Savez udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata - zamislite, još postoji), iako ne znam da li je bio i beba tokom NOR-a.

A zašto sam tražio "svog" lekara, koga, zbog zabrane, nisam našao? Nekako baš u vreme septembarskih izbora strefilo me to što je doktor J. osumnjičio kao vurus. Odjednom, na stepeništu redakcije, "kvrc" u desnom kolenu i jak bol, hodanje veoma otežano, a otok sve veći već posle dva sata.

Buđenje Srbije počelo je odmah po pokradenim izborima. Za mene takvog simbolični znak je bio telefonski poziv doktorke (ime poznato autoru) iz Borbe tri četiri-dana pred zakazane demonstracije. Pita me ona kako sam i kaže: "Ma, ko je Čukić da zabrani da ja primam svoje pacijente, pogotovo jednog B. A.!?")

Začudila se doktorica što mi je stavljen gips preko otoka koji se još nije povukao i "naredi" da se skine, i napiše mi uput za fizikalnu terapiju, koju ipak nisam mogao da dočekam. Jer, prvi slobodni termin bioje 17. novembar, a ja ću, rekoh, dotad "da umrem".

Doktor J. me opet primi tajno, složi se sa uputom i skine mi gips, a otok još veći. Naravno, sve vreme, kad moram, hodam na štakama.

'Odjek' suzavca u sobi iscelitelja

Utom dobijem prijateljski savet da probam kod jednog iscelitelja sa viskom i "bajanjem". Pristanem, šta ću. On kaže da tri dana zaredom treba da klati visak nadamnom. Nećete verovati, bolovi se smanjuju, otok splašnjava...

Poslednji dan terapije, tu, u Bulevaru, ponad Skupštine, baš 5. oktobra. Od čitave revolucije samo sam osetio "odjeke" suzavca kroz "hećimov" prozor. Odlazeći na terapiju, uspeo sam da sa jednog mosta vidim kolone iz unutrašnjosti i možda pogrešno zaključim da je među buntovnicima mnogo pristalica Srpskog pokreta obnove, iako se Vuk Drašković, kao inicijator DOS-a, nije ni uključio u njega.

Naveče sam, uz pomoć štaka i poodrasle dece i supruge, prohodao, kao što sam verovao da je prohodala i Srbija i odslušao istorijski govor pobednika Vojislava Koštunice sa terase Skupštine grada. Skoro poverovao i u političko isceliteljstvo...

Uz sve muke s nogom, bio sam tog dana i "ponosni" novinar, kao dopisnik uglednog lista Pravda iz Bratislave, što sam postao još 1991. godine, odmah posle krvavog početka kolapsa u Borovu Selu.

Slušao sam i pre i po povratku sa "viska" naizmenično krčeće programe dve "slobodne" radio stanice, čuo se sa "svojim" novinarima iz Danasa, čije sam izveštavanje pomalo iako bolestan koordinirao, kao i sa nekoliko poznanika sa srednjeg nivoa u raznim strankama. Ukratko, sklopio sam izveštaj za Pravdu u ručnim beleškama, a poslednji deo izdiktirao "iz glave" oko 18:30. Pola sata posle roka, kad se Pravda zaključuje. Tekst iz Beograda čekale su sve tri štamparije u Slovačkoj, u kojima se istovremeno štampao ovaj list.

Kolega, urednik i prijatelj Julius Lerinc rekao mi je sutradan da je naš izveštaj, pod naslovom Revolucija gneva, bio najbolji, a smejali smo se zajedno inferiornosti "mečijarovskog" državnog lista, koji je imao pogrešnan glavni naslov - Tenkovi na ulicama Beograda.

Dok sam dan pre dobro rezonovao, tog 6. oktobra napravio sam najpogrešniju moguću procenu u karijeri. Obavestio sam urednika dok se zahvaljivao da "sad, kad je sve gotovo", neću više (moći) da izveštavam. Pomislio sam u oduševljenju da će Srbija (tad još i Crna Gora, o jest Savezna Republika Jugoslavije) stvarno postati normalna i dosadna zemlja, kako je to obećavao i novoizabrani predsednik Koštunica.

Lustracija i krv do kolena

Brzo sam uvideo da sam pogrešio, a definitivno se uverio u dane atentata na Zorana Đinđića, ali nisam hteo da povučem "otkaz". Jeste mi saradnja sa Pravdom obeležila taj istorijski Peti oktobar, ali postoji još jedna, možda važnija asocijacija.

Naime, saradnja sa iskusnim kolegom i poznavaocem, sad se to kaže regiona, navodila me je da povremeno za redakcije u kojima sam devedesetih godina radio i iz kojih su me/nas izbacivali, od pana Lerinca zatražim zauzvrat poneki aktuelan tekst o zbivanjiima u Slovačkoj.

Jednom, ubrzo posle "razdruženja" sa Češkom, pitao sam ga šta je najaktuelnije. Kaže da Slovačka već nekoliko nedelja ima veeelikiii problem – Skupština danima ne može da usvoji zakon o lustraciji.

Pomislio sam i nasmejao se, pa rekao kolegi: "E, stvarno vas žalim, ovde se ubija i puca, krvi do kolena, a vi se ubiste sa – lustracijom." Uvideo sam posle da sam bio nepravedan, da sam problem omalovažio, kao i fakat da Slovačka uveliko postaje "dosadna zemlja".

U Srbiji lustracije nije bilo. Oni koji je trebalo da budu lustrirani, osvežene krvi i sad vladaju. I dele nam iste epitete, i još nas tretiraju kao – izdajnike, građane drugog reda, krvne neprijatelje. Primenjuju na nama i čitavom društvu iste metode kao kad su pravili spiskove ko ne može lekaru.

Mnogi kažu da je greška tadašnjih osvajača vlasti što nisu izveli i 6. oktobar. Međutim, posle svega, mislim da je tačnije ono što stoji u naslovu ovog teksta i da Šesti, posle ovog sa Petim, nije bio moguć.

Lustracije jeste glavni simbol propuštenog. Ali, važno je i ko je sve i kako, i šta je sve nasmrt zlostavljalo Peti, pa on nije dočekao punoletstvo. A to je više od lične priče. Za neku drugu priliku.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.