Srbiju ovih dana potresa afera koja bi mogla da označi prekretnicu i skretanje s evropskog puta ove male zemlje. Evropskog, a ako se situacija brzo ne sanira, možda čak i potpuni sunovrat sa svetskog puta. Ne, ne pričam o postavljanju Maje Gojković za predsednicu Upravnog odbora Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost. Taj izbor nema nikakvog uticaja na svet i čovečanstvo. Eventualno predstavlja odgovor na pitanje “Zašto je dobro što Tito nikada nije uspešno razvio nuklearno naoružanje SFRJ?”. E, pa, evo zašto.
Ne, pričam, naime, o nemilim scenama s inauguracije predsednika Aleksandra Vučića, gde su građani i novinari maltretirani od NN lica, za koja se pretpostavljalo da pripadaju predsedničkom obezbeđenju zaduženom za održavanje reda i mira na ovom veličanstvenom skupu, na koji su spontano dovoženi građani iz cele Srbije.
Afera ne bi ni poprimila katastrofične razmere da se nekoliko dana nakon inauguracije nisu pojavile i fotografije tog maltretiranja, gde smo mogli da se uverimo da je do maltretiranja zaista i došlo, ali i u to kako izgledaju ljudi zaduženi za zaštitu najbitnijeg čoveka u zemlji.
U separeu turbofolk kluba
E, tu i dolazimo do problema. Problema koji, istina, niko drugi osim mene nije primetio, ali to ne znači da problem postoji. A problem je sledeći: kako mogu ljudi koji su najbliži predsedniku jedne zemlje, ljudi kojima predsednik poverava svoju bezbednost, koji, dakle, na neki način, svojim izgledom predstavljaju i našeg predsednika, pa samim tim i našu zemlju ako hoćete, da dopuste sebi da izgledaju tako da već na prvi, a i na svaki drugi pogled deluju kao da im je jedino zadovoljstvo i jedini cilj u životu da sede u separeu nekog turbofolk kluba?
Pa, ljudi, mislite malo i o nama, vašim sugrađanima! Sada ste javne ličnosti u samom vrhu političkog života i društvene elite i, kao takvi, morate da se oblačite u skladu s tim. Ne može se na najbitniji zadatak koji ste do sada imali u životu ići kao da ste krenuli na pijacu. Šta to govori o vašem stavu prema životu, prema funkciji predsednika? Šta će reći druge zemlje? Pa svi će nam se smejati!
Naravno, reći ćete “Viktore, ne budi budala! Pa bitnije je valjda to što su ove siledžije nekoga maltretirale od toga kako su se obukle za vreme tog maltretiranja i od toga šta kažu druge zemlje.” I, naravno, u pravu ste, ja jesam budala i jeste bitnije i groznije siledžijstvo od modnog trenda, ali dopustite – ako smo se već pomirili da živimo u diktaturi, a jesmo, hajde onda da barem ta diktatura deluje lepo u očima suseda u regionu, Zapada i Evropske unije. Nećete valjda da ostali diktatori gledaju ove slike i da kažu: “Bože me sačuvaj! Pa ovakvo obezbeđenje sramota je za svakog poštenog autokratu!”
Možda će neko i reći “Pa to su gorile, oni i treba tako da izgledaju, preteće, kao da ne želiš da boraviš u istoj prostoriji ili istom gradu s njima.” Istina je da moraju da izgledaju preteće, ali, pobogu, ne moraju da izgledaju kao da nemaju internet. Pogledajte kako se oblači obezbeđenje drugih zemalja gde je jedan čovek preuzeo sve poluge vlasti. Pa i telohranitelji Redžepa Tajipa Erdogana uredno su imali odela kada su nedavno tukli demonstrante u Vašingtonu.
Šabani, seljaci, Rumuni i Bugari
Jer, naravno da je imidž bitan, makar za samopouzdanje i samopoštovanje. I ako smo se složili da ne treba ismevati ljude na osnovu primanja, obrazovanja, fizičkog izgleda, onda hajde barem da se složimo da se zbog stila čovek može i mora ismevati. Uostalom, ismevanje drugih jedino je što je nama Srbima ostalo. Izgubili smo “Veliku Srbiju”, more Crne Gore, evo sada možda izgubimo i Kosovo.
Objavljivanjem ovih fotografija stvara se opasnost da ćemo izgubiti i ono najdragocenije: autoritet da se drugim narodima podsmevamo i gledamo ih s visine. Jer, u odnosu na Srbe, svi drugi narodi su šabani, seljaci, jednom rečju – Rumuni. Setite se, samo u srpskom jeziku reč koja označava pripadnika druge nacije može biti upotrebljena kao uvreda: “Vidi onog kakav je, k'o neki Bugarin!”
Ranije se znalo kad kažeš “Bugarska”, “Rumunija”, “Bosna”, “Albanija”, “Crna Gora”, “Makedonija” da za svaku od tih država misliš da su manje vredne od Srbije, prema nekom nepisanom estetskom, gospodskom, civilizacijskom kriterijumu. A sada? Sada sve to pada u vodu poput kapljica u kakvoj šarenoj muzičkoj fontani.
Pa je l’ treba sad kad odem negde u inostranstvo da krijem odakle sam? “Ja sam iz Beograda.” “Jao, znam, to je glavni grad one zemlje gde predsedničko obezbeđenje izgleda kao da se oblači tako što bira između dve stvari koje poseduju – trenirku i elegantnu trenirku!”
Ili ćelav ili zalizan
Pritom, ako obratite pažnju, jedan od gospode iz obezbeđenja prkosi svim zakonima frizerske fizike time što je u isto vreme zalizan i ćelav. Gospodine, žao mi je što baš ja moram ovo da Vam kažem, ali tako je moglo dok Vam gazda nije postao predsednik. Sada je vreme da se uozbiljite i prelomite – ili ćelav ili zalizan.
Ljudi, ako je sam Vučić napredovao, i to od najnižeg oblika života – zatucanog radikala – do najvišeg oblika života – naprednog predsednika – zašto to ne zahteva i od ljudi oko njega? Ovako ispada da se on jedini žrtvuje, a svi ostali oko njega opustili se i kao da su se predali, čekaju da život prođe, bez elana, bez brige kako izgledaju kad izađu napolje među svet.
Šta to govori nama građanima – da se takođe predamo? E, pa, neće moći. No pasaran! Ja ću prvi na barikadama zahtevati da slika koju šaljemo u svet bude lepa i upeglana, a ne gužvava i dronjava, poput odeće na ovim baticama. Predsedniče, kaznite ove ljude koji nemaju osećaj za ulogu koju imaju u društvu! Budite njihov fashion police! Neka ostali diktatori sledeći put sa zavišću gledaju naše siledžije.
Samo učinite to pre još nekog ovakvog incidenta, a siguran sam da će ih biti. Pre nego što bude kasno. Pre nego što u Bugarskoj čujemo rečenicu: “Kako si se to obukao, k'o neki Srbin!”
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
Izvor: Al Jazeera